Почетна

Вести

TEMEЉ НА РОВУ ЈУНАКА

У недељу 15. септембра 2013. године је у "Вечерњим новостима", нашем најтиражнијем дневном листу, објављен чланак посвећен изградњи цркве спомен-костурнице. Аутор чланка је познати новинар Бранко Пузовић. Овде можете да прочитате целокупан текст.

На остацима рова српске војске, из славне Колубарске битке, на брду Грађенику, у Кадиној Луци код Љига, никао је темељ јединствене цркве, спомен-костурнице, која ће засвагда да сачува сећање на јунаке што су живот дали за одбрану отаџбине у Првом светском рату. Храм Светих мученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије, према идејном решењу архитеката, оца и сина, Предрага и Саве Ристића, имаће око 90 квадратних метара, а у крипти биће похрањени посмртни остаци изгинулих српских војника.

За подизање богомоље, на брду Граћенику, на северним падинама сувоборског Рајца, одакле се видик пружа на безмало пола Србије, 60 ари земље поклонио је Божидар Васиљевић. Многи житељи Кадине Луке дали су део имања, куда је просечен пут до будуће цркве, чија ће градња, према проценама, коштати око 270.000 евра. Цркву подижу неимари "Градитеља" из Мионице, власника Дејана и Бојана Петровића, који су дали најбољу понуду и одрекли се зараде. Већ је изливен темељ у који је оти­шло око 10 тона цемента, односно 40 кубика бетона.

- Упркос економској кризи, успели смо да отпочнемо градњу храма и спомен-костурнице захваљујући новчаној помоћи донатора и прилога грађана - каже Младен Драшкић, председник Граћевинског одбора. - За славу храма, 30. септембра, плани­рано је да епископ ваљевски Милутин обави освећење темеља.

Необични подухват осмислио је и покренуо Младен Драшкић, полицијски слу-жбеник у Полицијској станици Мионица. Сем што је узорни чувар реда, Драшкић се бави планинарењем, уз то је падобранац и историчар-аматер. Настоји, вели, да своје село отргне од изумирања које је задесило многе делове Србије. Његову идеју о градњи храма подржао је и бард српске глуме Петар Божовић, који је у Убу одржао донаторско вече посвећено јунацима са Сувобора и Колубаре. Градилиште храма неколико пута посетио је и књижевник и песник Милован Данојлић, Љижанин који живи у Паризу.

- Нова црква и спомен-костурница биће, свакако, још један белег и подсећање на допринос српског народа током два светска рата - каже Драшкић. - Нарочито, током Првог светског рата у ком је погинуо сваки трећи радно способан мушкарац. Као планинар, обишао сам много држава Европе, видео како други народи чувају своју баштину, историју, културу, духовност, пре свега природу, колико су посвећени очувању животне средине. Зашто свако од нас не би тако нешто урадио у свом завичају, вароши, селу у ком живи, одакле потиче? Нови храм биће посвећен и томе.

До будуће цркве изграђен је километар и по пута, вредан више од милион динара. Градњу су помогле поједине фирме, али и житељи љишких села Кадина Лука и Ба.

- Овај храм, који се подиже на једном од положаја, рову из Колубарске битке, маестралне победе српске војске над аустроугарским завојевачима, која се изучава на многим војним академијама у свету, подиже се и у част свих који су подизали нашу државу - каже Драшкић. - Овом црквом сачуваћемо од заборава све оне који су жртвовали оно највредније, живот, за нас који данас уживамо у благодетима слободе.

Крајем септембра, већ четврту годину биће обележена слава будућег храма. И ломљење славског колача, вели Драшкић, начин је да се јунаци Колубарске битке сачувају од заборава.

- Желимо да овај обронак сувоборског Рајца постане духовни, меморијални, кул-турни, историјски центар - каже Драшкић. - Наша идеја није само градња храма, већ вечни помен на велике јунаке Првог светског рата, који, нажалост, полако падају у заборав. Искрено се надам да у Србији и расејању постоји 272.000 људи који ће се одрећи само једног еспреса у кафићу, или сладоледа, те да ће тако помоћи градњу овог храма, јер су јунаци Колубарске битке много више заслужили!

Синдикат

- ПОЛИЦИЈСКИ синдикат Србије, у чијем сам Управном одбору, жели са својих 13.000 чланова финансијски да помогне градњу храма - каже Драшкић. - Као члан руководства синдиката имам право на слободне радне дане, на тај начин омогућено ми је да се посветим овом богоугодном делу, подизању цркве на самом рову Колубарске битке.