pocetna pageo namavestialbumivideodonacijerashodikontakt




12.11.2015 | 18:45
Вечни мир за српске хероје    


Најчитаније новине у нашој дијаспори "Франкфуртске вести" су објавиле чланак посвећен изградњи цркве спомен - костурнице у Кадиној Луци. Интернет портал vesti-online.com је пренео чланак. Грађевински одбор се захваљује редакцији, а текст преносимо у целости.

Вечни мир за српске хероје

Након 100 година од почетка Првог светског рата кости српских ратника још увек су разбацане широм земље, а многима се ни гроб не зна.

Вечни мир за српске хероје

Како би вратили дуг погинулим јунацима, становници Кадине Луке код Љига, на обронцима Сувобора решили су да подигну цркву и спомен-костурницу на успомену изгинулим војницима из можда највеличанственије победе Срба, чувене Колубарске битке, која се водила на обронцима Сувобора и места Грађеник, где се костурница гради.

Иницијатор пројекта Младен Драшкић из Кадине Луке је уз помоћ тамошњег свештеника Александра Васиљевића и подршку Епархије Ваљевске, организовао мештане и људе из свих крајева Србије да помогну у градњи храма како би после једног века кости српских војника напокон нашле вечни мир.

- На 95 година од почетка Колубарске битке освећено је место градње, а на 100 година од почетка битке, 2. новембра 2014. године освећени су темељи. Надамо се да ће храм бити завршен на век од краја Великог рата 2018. године. Овако желимо да одамо дуг нашим прецима, ратницима и сељацима који су оставили кости широм наше земље. Већ деценијама овде деца налазе лобање и кости погинулих ратника, као мали су се играли са њима, а када би порасли стидели се себе. Сада је време да на рову у ком су се пре 100 година српски јунаци борили против надмоћног непријатеља саградимо цркву спомен-костурницу посвећену Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мати им Софији - каже Драшкић.

На месту где се гради храм борио се Четврти прекобројни пук Дунавске дивизије Првог позива, током Сувоборске, односно Колубарске битке.

- Земљу за цркву дао је Божидар Васиљевић из Грађеника. Епископ ваљевски Милутин дао нам је благослов 22. новембра 2009. године. У оквиру цркве остављене су две крипте да буду спомен-костурнице, да када се кости српских ратника и јунака нађу ту и похране. Сада када нема живих учесника Великог рата, ред је да им се ми потомци одужимо. Младен је организовао мештане, а помогло је и пуно људи са стране, незнанци, просто људи који су чули за ову иницијативу - каже отац Александар.

До сада је прикупљено четири милиона динара којима су изграђени темељи, а урађен је и приступни пут у врлетима Сувобора.

- Како пристижу средства тако се и гради. Разумемо што држава нема новца, али се уздамо у потомке учесника Великог рата - додаје отац Александар.

За завршетак храма и спомен-костурнице неопходно је још преко 200.000 евра.

- Потребно је још око 272.000 евра, па ваљда има толико Срба који ће дати по један евро. Ми смо могли лако да нађемо тајкуне да дају новац, али не желимо они да нам граде цркву. Нећемо њихов новац, већ да ми Срби потомци ратника изградимо завештање прецима који су задивили свет не само својом храброшћу, већ и својом племенитошћу. Сви људи добре воље који желе да помогну, не само новцем, већ и на друге начине, све информације могу да нађу на нашем сајту www.nasa-nada.rs - додаје Драшкић.

Перунике за ратнике

На Кадиној Луци већ је изграђен споменик 1985. године изгинулим српским ратницима. Место које је изабрано за споменик био је ров, један од положаја Прве српске армије где су расле перунике. По овом цвећу могу се распознати места где су српски ратници гинули, јер су на њиховим гробовима мајке ових јунака садиле перунике, оплакујући своје синове.

Данас је већина места на којима су расле перунике, обрасла у коров.

- А још већи је коров заборава према нашој историји и прецима, који морамо да искоренимо - каже отац Александар.

Амерички пуковник купио кокарду

Прошле године у Кадиној Луци био је пуковник са америчке Војне Академије Вест Поинт.

- Он је путовао кроз Србију са унуком. На Вест Поинту је учио о Колубарској бици, па је хтео својим очима да види место где се водио чувени бој. Тражио је да види и родну кућу војводе Живојина Мишића и кућу војводе Степе Степановића. Био је и на Равној гори јер му је његов професор са Вест Поинта причао да је током Другог светског рата био у америчкој тајној служби ОСС. Послат је у Југославију и приликом скока падобраном поломио ногу. Спасли су га четници Драже Михаиловића, па је сећајући се његове приче пуковник хтео да види и Равну гору, где је одмах купио кокарду и шубару - препричава Драшкић.

Вечни мир за српске хероје
Где је ко пао ту и сахрањен

О односу према гробовима изгинулих предака писао је и Стеван Јаковљевић у Српској трилогији. Као официр Српске војске прошао је цео рат и Албанију, а у епилогу чувене трилогије написао је реч о томе шта је доживео 1936. године:

Наш пратилац нам са извесном сетом говори:

- И Немци имају овде своје гробље. Сад скоро дошли су из Немачке и наново покопали све своје пале војнике...

- Како су могли да пронађу гробове? - запита мој млади пријатељ.

- То је заиста дивно чудо. На поораној њиви, где не постоји више никакав траг, знали су да одмере тачно место где је сахрањен њихов војник. Па су знали још да су у заједничком гробу сахрањена четири бугарска војника, а онај последњи, према североистоку, немачки је војник. И нигде се нису преварили.

- Вала, иако су нам били противници, такав народ заслужује да живи - размишља мој пријатељ.

- А где је гробље наших војника?

- Наших? - као да се чуди вођа. - Цела земља. Планине, јаруге, врзине. Где је ко пао, ту је и сахрањен. Кроз неколико векова размилеће се археолози да истражују те гробове. За данашњу генерацију они не представљају никакву вредност."



    Copyright © 2010 НАША НАДА ПОЧЕТНА | О НАМА | ВЕСТИ | АЛБУМИ | ВИДЕО | ДОНАЦИЈЕ | РАСХОДИ | КОНТАКТ