pocetna pageo namavestialbumivideodonacijerashodikontakt




17.09.2010 | 22:13
Спомен обележје изгинулим борцима у Колубарској (Сувоборској) бици    


У селу Кадина Лука, засеоку Грађеник, само пар стотина метара даље од места градње цркве спомен – костурнице, налази се споменик изгинулим учесницима Колубарске (Сувоборске) битке 1914. године. У јеку припрема за градњу храма, помало неправедно, али свакако ненамерно, у други план је потиснут значај овог спомен обележја, које је великим залагањем својих мештана подигнуто давне 1985. године. На тај начин, мештани су заувек обележили једно стратиште српске војске у Првом светском рату, оставивши у аманет нама, својим унуцима, обавезу да баштинимо и чувамо наше богато историјско наслеђе, овенчано родољубљем и човекољубљем наше војске, коју је чинио народ васпитаван у духу православља и светосавља.

Овај текст има за циљ да помене све те вредне, скромне људе, који су те давне 1985. године, на један неприметан начин подстакли, инспирисали и покренули своје потомке, да двадесетак година касније наставе тамо где су они стали. Да не би некога од њих неправедно изоставили, обавили смо разговоре са мештанима који више од пола века живе у нашем завичају, а који су и сами били сведоци овог племенитог дела: Сергије и Љубинко Мишковић, Александар Леса Милић, Босиљка Тодоровић, Младен Срећковић, Василије Василијевић, Божидар и Томислав Васиљевић, Милисавка Весковић, Милутин Мијаиловић. У наставку текста, дата је ретроспектива свих активности људи, који су посредно или непосредно учествовали у подизању споменика.

У јесен 1985. године, Тикомир Тодоровић, од оца Љубомира, из села Кадине Луке, покренуо је инцијативу да се у ливади Живорада Јаковљевића, на једном од положаја Прве српске армије у Колубарској (Сувоборској) бици, подигне спомен обележје изгинулим српским војницима. У тој акцији, помагали су му Милован Весковић и Александар Леса Милић, док су за технички део извођења радова били задужени Драган Ђоле Спасојевић, Мирољуб Мија Тодоровић, и тада млађани момци Милован Тоша Тодоровић и Милутин Микула Мијаиловић, који су заједно са вођом акције Тикомиром Тодоровићем, уз велики физички напор због неприступачности терена, изнели и поставили спомен плочу. Свесрдну помоћ читавом пројекту пружила је љишка подружница „Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године“, на челу са њеним тадашњим председником Драгованом Богдановићем.

Споменик је подигнут на рову-гробу српских војника, баш на месту где су расле перунике, које су наше баке и прабаке садиле док су биле деца и чувале стоку. На тај начин су желеле да трајно сачувају од заборава страдање српске војске у знаменитој бици. Тикомир Тодоровић је дошао на идеју да се то место где су расле перунике обележи.

У јесен 1985. године, на седамдесетједногодишњицу Колубарске (Сувоборске) битке, подигнуто је спомен обележје уз присуство председника Општине Љиг, Божидара Лола Павловића, мештана Кадине Луке и бројних званица из Љига и околних села. Ова свечаност је организована и 1986. године, међутим после ње није било светковина. Споменик нажалост није ни освештан од стране СПЦ, из добро познатих тадашњих прилика које су владале у нашој земљи. Тако је спомен обележје на Грађенику утонуло у коров - заборав, дуг готово двадесет година.

Сретења Господњег 2006. године, заборав је напокон побеђен! Тада је група неких нових, млађих мештана, али са подједнако великим ентузијазмом као 1985. године, предузела низ активности, чиме је овом спомен обележју враћен стари сјај! На Тројице Господње исте године извршено је освећење овог споменика, а на самом врху Грађеника - Чардаку, подигнут је крст. Овога пута, попут Тикомира Тодоровића двадесетак година раније, у улози иницијатора новог пројекта, нашао се Младен Драшкић, који је уз свесрдну помоћ свог брата Милана Драшкића и мештана Ивана Милића, Драгана и Милана Ломића, Божидара и Владана Васиљевића "корову" задао самртни ударац. Неправедно би било не споменути и остале мештане, без чије помоћи пројекат не би био реализован: Петар Дамјановић, Милован Мишковић, Драган Гајић, Данка Ђурђић, Љубивоје Сајић, Мирко Сајић, Мирољуб Тодоровић, Небојша и Драган Спасојевић, Милан Апостоловић, итд. Као много пута до сада, логистичку подршку пружао је секретар Општине Љиг Стевица Вранешевић, а за беспрекорну организацију свечаности био је задужен Раде Ћирјанић. Велику захвалност дугујемо свештенику Станиши Ђокићу, који је даривао икону која је постављена на стену, затим Слободану Спасојевићу, који је израдио и даривао крст, као и каменоресцу Зорану Јанковићу, који је урадио плочу и написао стихове Војислава Илића на њој.

Овим текстом желимо да се захвалимо свима који су на један скроман, а тако узвишен начин, дали допринос да сачувају од заборава страдање нашег народа. Истовремено осећамо обавезу да се ми, њихови синови и унуци, морамо уздићи у овим тешким временима по наш народ и државу, и да наставимо даље где су они стали. Да на јасан и недвосмислен начин обезбедимо сигуран пут за будућност нашим потомцима. А све за добробит наше државе Србије и народа.



Спомен обележје изгинулим борцима у Колубарској (Сувоборској) бици


    Copyright © 2010 НАША НАДА ПОЧЕТНА | О НАМА | ВЕСТИ | АЛБУМИ | ВИДЕО | ДОНАЦИЈЕ | РАСХОДИ | КОНТАКТ